На основу компаративне анализе финансијских средстава за финансирање развоја МСП у Републици Српској, јасно је да су интерни извори најјефтинији облик финансирања. Међутим, већина предузећа свој раст и развој мора да финансира из екстерних извора. Анализом екстерних извора се види да су средства Инвестиционо развојне банке Републике Српске најповољнији извор, са убједљиво најнижом каматном стопом. Од осталих извора, најдоступнији и најприхватљивији су кредити комерцијалних банака, као и микрокредитних организација. Потребно је споменути и специфичне изворе финансирања, као што је лизинг.
Са друге стране, постоји значајан спектар алтернативних извора за финансирање развоја, који су се потврдили у земљама зреле тржишне економије, а који нису довољно искоришћени од стране домаћих предузећа. Ту, прије свега, мислимо на потенцијале тржишта капитала, фондове Европске уније и др.
Извор за финансирање развоја, предузећа треба да бирају у зависности и од фазе развоја. Тако се у почетним фазама развоја препоручују властита средства, средства од породице, пријатеља и др. У каснијим фазама развоја препоручују се средства банкарског сектора и средства других финансијских институција. За велика предузећа карактеристично је окретање ка тржишту капитала и прибављање средстава на овај начин (иницијална понуда акција, корпоративне обвезнице и др.)
Босна и Херцеговина (а тиме и Република Српска) тек се налази у процесу креирања система финансијске подршке МСП. Тржиште извора финансирања МСП Републике Српске је банкоцентрично, а за банкарски сектор карактеристична је доминација страног приватног власништва. Из тога произлази да је банкарски сектор Републике Српске, који је и најзначајнији за финансирање раста и развоја МСП, зависан од потеза страних инвеститора. У условима свјетске економске кризе, највећи дио капитала свјетских токова новца одлази за подршку очувања макроекономске стабилности. У таквој ситуацији трпе све категорије клијената, а посебно оне ризичније гдје се налазе МСП и предузетници.
Посматрајући обим промета и немогућност обезбјеђења колатерала, предузетници се често посматрају као непрофитабилна и ризична категорија клијената. Са друге стране банке настоје да акцијским понудама каматних стопа привуку клијенте који имају добре финансијске резултате, док истовремено настоје смањити ризик тражењем квалитетних колатерала. У таквој ситуацији најлошије пролазе предузетници, јер они спадају у ризичније групу и, по правилу, не посједују квалитетне колатерале. За стварање повољних услова за пословање МСП неопходно је створити окружење које пружа подршку пословању, унапређује конкурентност МСП, промовише партнерства и умрежавања међу различитим формалним и неформалним пословним групама и групама из јавног сектора. Такође је потребно обратити посебну пажњу на најугроженије циљне групе, нпр. занатска и микро предузећа (укључујући и самозапослене), жене предузетнице и младе предузетнике.
Из свега наведеног може се закључити да постоји велики број модела финансирања МСП у земљама развијене реалне економије који би своју примјену у будућности могли да нађу у земљама Западног Балкана, а тиме и у Републици Српској. Управо, постојање широког спектра различитих модалитета финансирања развоја предузећа у земљама развијене економије доприноси развоју МСП и предузетништва јер су природно орјентисани према њиховим потребама и могућностима.
