Сва предузећа позвана да учествују у активностим ЕЕН-а морају бити обавијештена о питањима права интелектуалне својине, а по потреби са њима може бити потписана и нека врста споразума о повјерљивости. Важно је упознати предузећа о правима интелектуалне својине, те ако постоји потреба за тиме, упутити их на релеванте институције које се баве овом облашћу.
Појам интелектуалног власништва односи се на творевине ума као што су изуми, књижевна и умјетничка дјела, симболи, називи, слике те дизајн који се користи у индустрији.
Иако неопипљиво у физичком смислу, интелектуално власништво има све карактеристике имовине, па се оно може купити, продати, лиценцирати, замијенити, поклонити или наслиједити као и свако друго власништво.
У пословном смислу интелектуално власништво представља нематеријалну имовину чије успјешно искоришћавање може бити вриједан темељ или допринос пословању.
Интелектуално власништво дијели се у двије категорије: индустријско власништво, које обухвата изуме (патенте), жигове, индустријски дизајн, ознаке географског поријекла, топографије интегрисаног кола и биљне сорте; ауторско право, које обухвата књижевна и умјетничка дјела као што су романи, пјесме, позоришни комади, филмови, музичка дјела, умјетничка дјела као што су цртежи, слике, фотографије и скулптуре, те архитектонски дизајн. Права сродна ауторском праву обухватају права извођача на њихове изведбе, произвођача фонограма на њихове снимке и радиодифузних организација на њихове радијске и телевизијске програме.
Како би се заштитила ова врста добара, те на тај начин подстакла људска креативност која доприноси општем друштвеном развитку, развијен је одговарајући систем правне заштите интелектуалног власништва. Право интелектуалног власништва обухвата систем правних инструмената којима се уређује начин стицања интелектуалног власништва и начин заштите од његовог неовлашћеног кориштења.
Неовлашћена употраба или умножавање предмета интелектуалног власништва представља повреду права, а право власника на располагање, употребу и стицање користи од таквог власништва штити се средствима и институцијама правног система.
Интелектуално власништво обухваћа двије подгрупе права – ауторско и сродна права, те права индустријског власништва.
Поједине аспекте или својства неког производа могуће је заштитити кроз један или више разних облика интелектуалног власништва, који се међусобно надопуњавају. На примјер, патентом се штити ново рјешење неког техничког проблема, индустријским дизајном штити се нови вањски облик или изглед производа, а жигом (познатим и под називима заштитни знак, заштићена робна марка или енгл. регистеред траде марк) се штити знак који служи за разликовање од сличних производа и/ или услуга на тржишту.